BOKS-FOKUS PREDSTAVLJA: Vuk Milenković - od žgolje do nove zvezde srpskog boksa! (VIDEO)

Bokser Crvene zvezde je u reprezentaciju stigao tiho i bez pompe.

A onda bum - osvojio je bronzu na Evropskom prvenstvu za omladince u Loznici. Povreda arkade ga je sprečila da uzme zlato.

Ali, Vukovo vreme tek dolazi.

Za BOKS-FOKUS supertalentovani bokser otkriva: kako je počeo s boksom, zašto je bio autsajder na Evropskom šampionatu ali i kako je od početka verovao da će uzeti odličje za Srbiju.

Ovo je Vukova priča…

- Ova bronzana medalja je samo pokazatelj svog mog truda i rada koji sam do sad uložio u trening, u disciplinu, u ishranu, suplementaciju. Ali stvarno smatram da sam mogao barem do finala. Samo da nije bilo te povrede. Arkada je bila opet otvorena i bilo je na lekaru da odluči da li ću boksovati ili ne. Nije me toliko fizički bolelo, koliko psihički zbog činjenice da neću moći da boksujem dalje u polufinalu i po mogućnosti u finalu.

Svestan je 17-godišnji teškaš od dva metra i 88 kilograma, da ga je malo ko ukalkulisao u potencijalne osvajače medalje pre EP u Loznici.

- Istina je, nisam stigao na ovo evropsko kao neki favorit, kao neko ko uopšte može do medalje. Pretpostavljam da dosta ljudi nije uopšte očekivalo od mene da uzmem medalju, ali sa neke strane to i razumem. Ovo je bio moj debi za reprezentaciju, ali i pored svega ja sam verovao uvek u sebe da ću uzeti odličje. Ova naša generacija boksera je fantastična, imamo mnogo dobre reprezentativce i normalno je da me je šira javnost doživljavala kao autsajdera. Mnogi nikad nisu ni čuli za Vuka Milenkovića. Mnogo mi je krivo što Pavle Popović, prošlogodišnji šampion Evropenije uspeo da uzme neku medalju u Loznici. Zapravo, nije ni mogao kada mu je spornim sudijskim odlukama prerano oduzeto pravo da pokaže ko je i šta je.

Visoki Beograđanin već se suočavao i ranije s povredama, ali i jednom operacijom...

- Pre dve godine sam boksovao međunarodni turnir - Zagreb Open, na kom sam slomio ruku u meču protiv crnogorskog reprezenatativca Matije Roganovića. Nakon toga je usledila opreacija ruke. Imam i ožiljak na šaci. Morao sam da operišem metakarpalnu kost u ruci.

Na pitanje o vrlinama i manama, Vuk realno sagledava oba aspekta.

- Moje vrline su smirenost, to što razmišljam u ringu, što ne srljam toliko, ali mane su mi što umem da se iznerviram, što umem da se ulenjim. Ponekad se jednostavno - isključim u meču. Ako vidim da pobeđujem, bukvalno postajem neaktivan, ne radim dovoljno i na osnovu toga samo izgubim meč bez razloga.

A kako je počeo da trenira boks?

- Sasvim slučajno, pre četiri godine. Bio sam mali, žgoljav, imao sam 60 kilograma i dva metra. Imao sam dva drugara iz osnovne škole kada smo odlučili da odemo na bokserski trening. Rekoh - daj da probam, ništa ne mogu da izgubim. Otišao sam u salu, upoznao tada trenera Stefana Huberta. Nakon toga sam samo nastavio da treniram, bio sam posvećen, disciplinovan i to me je dovelo do toga da postanem bokser Crvene zvezde i omladinski reprezentativac Srbije. Veoma sam ponosan što treniram u Crvenoj zvezdi. Smatram da još dosta boksera iz Crvene zvezde tek treba da dođe u reprezentaciju i pokaže puno toga - zaključuje Vuk Milenković.