MARKO PIŽURICA U BOKSU DO “KOSKE”: Priča o pripremama reprezentacije Srbije u Loznici, susretu sa Veljkom Ražnatovićem u Moskvi

Marko Pižurica, 20-godišnji reprezentativac Srbije, napreduje sigurnim koracima ka bokserskom Olimpu

Marko Pižurica, seniorski reprezentativac Srbije u teškoj kategoriji (do 90 kg) učestvovaće na 63. “Beogradskom pobedniku” koji će od 14. do 17. maja da bude održan u Sportskom centru u Obrenovcu.

Pripreme za predstojeći turnir Pižurica je obavio sa kolegama iz srpske reprezentacije u kampu Regionalnog trenažnog centra “Lagator” u Loznici.

Marko, kakvi su vam utisci sa priprema u Loznici?

“Atmosfera je bila odlična. Učestvovalo je mnogo boksera iz različitih država. Svaki dan smo sparingovali. Konkurencija jaka, učestvovali su pored nas, bokseri iz Turske, Kube, Ukrajine, Južne Koreje i Mađarske”.

Od stranih boksera u kampu, koje bi ste istakli?

“Poimenice ne bih nikog. U mojoj kategoriji, pošto je to olimpijska kategorija, konkurencija je velika. U Loznicu su došli Turci, Ukrajinci i Mađari. Definitivno, Ukrajinci su baš dobri. Taj “sovjetski stil boksa” se pokazao najboljim”.

Nedavno ste učestvovali na turniru Debrecinu, gde ste, po mnogima oštećeni od bodovnih sudija u meču protiv Francuza Soheba Boufije – izgubivši na poene 3:2, kasnijeg osvajača zlatne medalje?

“U Debrecinu sam boksovao sa Francuzem, odličnim bokserom. Boufija je u top petnaest u svetu. Bio sam otpisan pre meča. Ali, u meču se pokazalo skroz suprotno. Rekao bih da je Francuz preživljavao u ringu. Ovaj put je pobedio. Sledeći put ću ja. Po meni, nijanse su bile u pitanju. Završio je kao najbolji bokser turnira.

Prošle godine zablistali ste na turniru u Rusiji, zapravo u Čečeniji, gde ste osvojili zlatnu medalju i na taj način potpuno opravdali poziv u reprezentaciju?

“Ta Čečenija je bila prekretnica za mene. To je bio prvi moj meč u teškoj kategoriji, sa 92 kilograma. Nisam skidao mnogo. Osećao sam se odlično i pobedio sam odlične boksere, nekadašnjeg prvaka Rusije i još nekoliko Čečena i to mi je puno značilo”, rekao je Pižurica i nastavio priču:

“Evo, sad je sve u znaku priprema za Olimpijske igre. Naredne godine bi trebalo da budu održane kvalifikacije za plasman na Olimpijske igre. Nadam se da ću učestvovati i da ću izboriti plasman za Los Anđeles”.

Marko Pižurica je prošle godine blistao na turniru u Čečeniji

U Čečeniji ste boksovali u kategoriji do 92, a u Mađarskoj do 90 kilograma, zbog prelaska sa IBA na World Boxing pravila?

“Iako se čini da razlika od dva kilograma nije velika, zapravo je veoma velika. U meču protiv Francuza, boksovao sam u kategoriji do 90 kilograma. Tada nisam još, da tako kažem, namestio težinu za kategoriju. Imao sam 95 do 97, i skidao sam puno. Na stranu što sam bio bolji u tom meču i što smatram da sam oštećen protiv Francuza, ali, zbog mnogo skidanja težine, nisam bio na sto odsto mogućnosti. Tih pet do sedam kilograma mi je jako puno da “skidam” i odlučio sam da ne prelazim više od 92, 93 kilograma. Sad sam namestio težinu. Hvala Bogu, dobro se osećam na 90 kilograma”.

Da li ste morali da promenite režim ishrane, i navike da bi doterali težinu na 90 kilograma?

“Hranim se zdravo, što bi se reklo, kako bi trebalo. Sad sam samo malo smanjio količinu hrane. Pojačao sam trening, i evo namestio sam se. Sad je sve kako bi trebalo da bude”, rekao je Pižurica, momčina od 193 centimetra visine, koji će sasvim sigurno u jednom trenutku bokserske karijere da boksuje i u najatežoj kategoriji (+90 kg).

Ove godine su u kalendaru Mediteranske igre u Italiji i Prvenstvo Evrope u Sofiji, kakva su vam očekivanja?

“U mojoj kategoriji ima nekoliko baš odličnih boksera. Samo da me zdravlje posluži. Mislim da imamo kvalitet i da mogu da osvojim medalju. Što se mene tiče, uvek gađam zlato”.

Ko je od starih bokserskih asova ostavio poseban utisak na vas, i možda uticao da počnete da trenirate boks?

“Trenirao sam šest godina karate. Često sam bio diskvalifikovan zbog prejakih udaraca. To je sport gde nije dozvoljen pun kontakta. I onda sam sasvim slučajno došao na boks i zaljubio se u ovaj sport i evo me tu već deset godina. Gledao sam sve i pratio sam dosta, ali, shvatio sam da ne mogu da budem isti kao drugi i da se nadam da ću nešto uraditi, nego da moram biti drugačiji. I možda baš zato što sam drugačiji i za neke nezgodan i što ne mogu da pronađu način da boksuju protiv mene, možda sam baš zato i, to što jesam”.

Možete li da nam nešto kažete o ruskom uticaju na srpski boks?

“Pa definitivno smo mi veoma slični sa Rusima i težimo ka njima. Ruski treneri i bokseri su sa nama na pripremama. Zajedno treniramo, zajedno se unapređujemo. Meni odgovara, jer sam naklonjen sovjetskom stilu boksa. Nedavno na pripremama reprezentacije u Moskvi, sve je bilo perfektno. Možda su malo bili jaki treninzi za početak godine. Trenirali smo po tri sata u “komadu”, i to nas je sad malo stiglo. Ali, taj umor će se isplatiti i sve će da bude kako bi trebalo”.

Tokom priprema reprezentacije u Moskvi, videli ste se sa Veljkom Ražnatovićem?

“Neosporno je, da je Veljko Ražnatović jedan od najboljih naših profesionalnih boksera. Odlučio se za profi boks, mada je i u amaterskom boksu uradio puno. Ima bronzu sa Evropskog prvenstva u Beogradu 2024. On je pre svega, veoma dobar čovek, neiskvaren, posvećen sportista, i zato ga veoma poštujem. Sigurno će naplatiti sav uloženi trud. U Moskvi je bio preko sedam meseci. Trenirao je s najboljima u jako dobrim uslovima, jako dobre trenere je imao. Veoma je napredovao ovih sedam meseci. Za dva nivoa se podigao u Rusiji. Pričao sam s njim dosta o tome. On je zadovoljan. Očekujem da će da napadne neku od titula i da unovči sav taj trud”.

Da li vi razmišljate o profesionalnom boksu?

“Pa, razmišljao sam dosta. Ali, ja sam više za to da prvo izborim nacionalnu penziju, ili ti osvojim evropsku, svetsku, ili olimpijsku medalju u olimpijskom boksu, pa posle da razmišljam o profi boksu. Još sam mlad. Imam tek 20 godina. To je skroz drugi sport u odnosu na ovo što mi sad radimo. Olimpijskom boksu sam posvetio ceo dosadašnji život, i ovde sam se već navikao i osećam da je ovo pravo za mene”.

Osim boksa, čime se još bavite?

“Pa, verovali ili ne, ni sa čim. Znači, treniram dva puta dnevno, evo već godinama i to je to. Ovo je moj posao, ovo je moj hobi. Ovo je sve što imam”.

Foto: BSS