INTERVJU - VELJKO RAŽNATOVIĆ: Uz Božju pomoć donosim profi pojas u Beograd! Čekaju me "Big money fights"

Veljko Ražnatović nastavlja da se težim putem, daleko od kuće, bori za boksersko ime i prezime.

Momak koji je Srbiji 2024. doneo bronzanu medalju na Evropskom prvenstvu u Beogradu u olimpijskom boksu, poslednjih godina se u potpunosti okrenuo profi karijeri gde ima savršen skor: 18-0-0 (15 nokauta!).

U subotu, 25. aprila, čeka ga 19. meč u profesionalnoj karijeri protiv respektabilnog ruskog borca - Jurija Kašinskog. I sad, pomalo apsurdno, Veljko dočekuje Kašinskog u Moskvi, u sali "Bupas džima", svojoj drugoj kući još od oktobra 2025. godine.

Veljko Ražnatović u razgovoru za Alo! otkriva pravi motiv dolaska u Moskvu gde trenira kao nikad u životu. Sa puno strasti govori o reprezentaciji Srbije, ali ne krije da mu je glavni cilj - neki od profesionalnih pojaseva.

Idemo redom - zašto baš Moskva?

- Oduvek sam želeo da treniram u društvu najboljih, a tu od Rusa slabo da ima jačih. Tvrda je ovde bokserska priča. Nekada su Rusi i Srbi bili dva različita sveta, a sada smo u istom taboru i puno, puno smo sad bolji i u olimpijskom i u profi boksu. U Moskvi sam dobio priliku da sa dosta njih sparingujem. Imam tu privilegiju da me je lično Andrej Bupas zvao da dođem u rusku prestonicu, da radim s njim i njegovim saradnicima i za sada mi odlično ide. Ušao sam u bokserski raj! I sada svi znaju za Srbina - uz prepoznatljiv osmeh započinje Veljko.

U međuvremenu ste u Rusiji imali i jednu profi borbu?

- Bio je to jedan lagan meč krajem februara protiv Ravšanbeka Djanarova iz Uzbekistana, ali 25. aprila me čeka mnogo veći izazov. Jurij Kašinski je odličan borac, ime je ovde u Rusiji, među TOP 100 boksera je po BoxRecu. On je na zalasku karijere a ja polako ulazim u "prajm" i biće to osetno vidljivo u ringu. Obećavam. Idem na nokaut - a da se ne trepće mnogo. Trenutno sam 42. na svetu i ukoliko ga pobedim ulazim u 30 najboljih kruzeraša na planeti. A to već nije mala stvar. Tad mi se otvaraju širom i neka druga vrata.

Otkrijte nam bar deo ciljeva?

- Bože zdravlja, za kraj 2026. planirana je borba u 10 rundi za šampionski pojas, WBC Interkontinental verzija. Samim ulaskom u TOP 30 me očekuju "Big money fights" i neka velika dela. Vreme je da se neki pojasevi donesu u moj Beograd! U međuvremenu bih voleo da se oprobam i u nekom ringu u Srbiji, ali otom-potom.

Kakav je to Veljko bokserski danas, u odnosu na period pre dolaska u Rusiju?

- Bolja sam verzija sebe, to svakako. Fizičku spremu sam imao ali dobio sam boksersko znanje. Ovde se velika pažnja posvećuje tehnici. U dosta stvari su me i ispravili. To će tek doći na videlo. I u Srbiji sam trenirao jako. Zoran Bačulov je vrhunski trener, ali tamo nisam imao s kim da sparingujem. Radili smo tri-četiri godine dosta na snazi, uvek sam imao tu petardu da udarim jako, ali ja sam pre svega tehničar. Probao sam i da se pobijem, ali ipak nije to moj stil. U fazonu sam: da udarim, ali da me ne udare! I tek sad vidim da sam pre dolaska kod Bačulova 2021. bio dosta mekan u bokserskom smislu. Zato sam u Moskvu stigao kao - zver (ha, ha)!

Gde je u celoj priči - reprezentacija Srbije?

- Mislim da sam tu priču završio osvajanjem bronze na Evropskom prvenstvu. Generalno, povratak olimpijskom boksu bi mi predstavljalo dva koraka unazad. Ipak mi je 29 i planiram da se boksom bavim još tri-četiri godine. Želja mi je da se posvetim više deci, porodici. A što se reprezentacije Srbije tiče, uvek ću biti tu da pomognem sa sparinzima, nekim pripremama.

Prošle nedelje ste u Moskvi imali susret s našim najboljim bokserima?

- Silno sam se obradovao kada sam video da su Memić, Simić, Pižurica, Džida i Maksimović na pripremama u Moskvi. Videli smo se, naravno, otišli smo na klopu, lepo se ispričali, ismejali. Proveli smo jedno idealno popodne posle njihovog napornog treninga od 14 kilometara trčanja. I sve je prošlo po planu, sem jednog detalja. Vodio sam ih u omiljeni restoran, ali me je Pižurica baš zeznuo. Preduhitrio me je i platio je ručak. Ali dobro - revanširaću mu se brzo. Uskoro planiram povratak u Srbiju, na mali odmor, a onda se vraćam u Moskvu da nastavim tamo gde sam stao sa trenerom Bupasom i celim njegovim timom.

Redovno pratite bokserska dešavanja u Srbiji?

- U toku sam svega i iskreno me raduje napredak naših momaka u olimpijskom boksu. Vidim da se kroz Balkan Boxing dobro razvija i njihova karijera i u profesionalnom boksu.

Dosta se priča o potencijalnom novom dvoboju Memić-Nikolić?

- Obojica su strašni bokseri. Obojica su mi kao mlađa braća. Znamo se još iz reprezentacije Srbije, a sa Jocom sam trenirao u istom klubu. E sad - podržavam njihov novi okršaj, ali samo pod jednim uslovom - da za taj novi meč budu finansijski nagrađeni onako kako i zaslužuju. U suprotnom, nisam za to da džabe rizikuju karijere, rejtinge i zdravlje. Još su oni na početku karijere. Još treba da uče. A ja kada sam se učio ljudi su pričali da nameštam mečeve. Sve u svoje vreme - zaključuje Veljko Ražnatović.