SUDIJA MARIJA PETKOVIĆ: U ringu hladna, van njega - nasmejana! OVO JE NJENA ISPOVEST...

Magazin "BOKS REVIJA" u prvom broju je predstavio prvu damu srpskog boksa - našeg najboljeg ženskog sudiju koja je do tri zlatne zvezdice na reveru stigla kao trostruka šampionka države i bronzana sa Svetskog kupa.

"BOKS FOKUS" prenosi najzanimljivije detalje iz ovog intervjua...

U svetu gde pravdu u ringu najčešće dele muškarci, Marija Petković pravi razliku – jasno, precizno i bez pardona.

Nosilac je najvišeg međunarodnog sudijskog zvanja u olimpijskom boksu – na sudijskom reveru ima prišivene tri zlatne zvezdice. Odnedavno je i jedina naša dama koja se našla između konopaca u profesionalnoj konkurenciji boksera.

Marija se nalazi među 100 najboljih svetskih sudija. A sve to postigla je ekspresno, što u ovom poslu nije praksa – već presedan.

Dok sudim ne priznajem imena

Elegantno ali i samouvereno unosi autoritet u svaki ring u koji kroči. Kad sudi – ona je zakon. Tek kad se provuče kroz konopce otkriva osmeh. Samo van radnog mesta joj je dozvoljeno da bude nasmejana i duhovita. I tek tada je čista suprotnost onoj hladnoj figuri iz magičnog četvorougla.

- Dok sudim za mene ne postoje imena boksera ili bokserki, samo crveni i plavi ugao. Kako bih bila što pravednija tokom mečeva moram da držim distancu. Uostalom, sudijski kodeks ponašanja je jasan - nema druženja s bokserima i trenerima - od starta za "BOKS REVIJU" pojašnjava Marija taj gard koji, evo, već petu godinu nosi sa sobom.

Diše kao borac

Marija Petković je pre sudijske karijere boksovala za beogradski Radnički i osvojila tri državna prvenstva zaredom, ima i bronzu na Svetskom kupu. Bio je to najveći uspeh nekad supermoćnih "krstaša", posle dugih 20 godina. Baš zbog toga ona i diše kao borac. Baš zbog toga - zna da sudi, ne iz knjige, već iz osećaja i sopstvenog, šampionskog iskustva.

Mnogi bokseri kojima je sudila reći će vam - ona nema potrebe da podigne glas. Dovoljno je da podigne obrvu!

- Autoritet u ovom poslu je neophodan. Tokom borbi je potrebno pokazati čvršći stav jer ako ga nemate bokseri će lako namirisati da ste ranjivi, a onda u startu neće biti dobro ni za vas, ni za borce, ni za publiku, ni za pravdu. Instistiram na tome da pravila moraju da se poštuju i do sada nisam imala nikakvih problema, čak ni sa onim ratobornijim bokserima. Obostrani respekt mora da postoji.

Eskivira udarce

Dešava se da sudije tokom mečeva dožive i po neki neplanirani udarac – ring je dinamičan, a borci u žaru borbe često izgube orijentaciju. Ipak, Marija u preko 100 odsuđenih borbi nema lošeg iskustva...

- Srećom nije mi se desilo da me je neko udario. A i kako bi kad sam bivša bokserka. Dobro se krećem, eskiviram udarce - uz osmeh će.

Kao i svakom sportisti, i Mariji je san da se nađe na Olimpijskim igrama.

- U nadi da će se prevazići nesuglasice između dve svetske federacije, krunu karijere bi mi predstavljalo učešće na Olimpijskim igrama. Od toga nema većeg priznanja ni za nas sudije.

Prvih pet profi mečeva

U međuvremenu, prva dama srpskog boksa, iza sebe ima i odsuđenih pet profesionalnih mečeva.

- Velika mi je čast i zadovoljstvo što sam pored evropskih i svetskih prvenstava u olimpijskom boksu sudila na profesionalnim revijama u Bakuu, Moskvi, Samari, Banjaluci, Istanbulu. Bokserski savez Srbije pravi ogroman iskorak učešćem u IBA PRO spektaklima. Ubeđena sam da će naše sudije vrlo brzo postati još cenjenije i traženije u svetu boksa.

Na putu ka Medisonu

Već je sudila najveće mečeve u olimpijskom boksu, ali postoje ringovi koji imaju posebnu težinu. "Madison Skver Gardenu" je svakako jedan od njih.

- Velika je razlika između amaterskog i profi boksa, čak i kada je o suđenju reč. U amaterskom je sve nekako uvežbanije, proračunatije, elegantnije. U profi ringu sudije skakuću i ne izgleda mi to toliko lepo ali sam sigurna da bih se uklopila. Samo, žene baš i ne dobijaju priliku da sude na tom najvišem nivou, ali to ne znači da IBA PRO neće promeniti tu praksu.

Nokaut koji pamtim

Sudijski posao nije samo brojanje i bodovanje. Nekad sekunde odlučuju, a odgovornost je ogromna. Marija to najbolje zna – jer je jedan trenutak na ringu ostao duboko urezan u njenom sećanju.

- Najteži mi je bio meč na Kalemegdanu, kad je na meču sa Olimpijakosom bokser Crvene zvezde primio težak nokaut. Bio je potpuno ukočen. Morala sam da mu izvadim gumu iz usta kako se ne bi ugušio – iako je to isključivo posao lekara. Tada sam postupila instinktivno. Sve ostalo bi bilo pogrešno - priseća se.

Žene u muškim trenerkama

Marija je predsednica Sudijske organizacije Srbije i Beograda.

- Srpski boks se vinuo u vasionu u odnosu na to kako je bilo pre sedam-osam godina. Samim tim su i bokserke dobile visok tretman kod nas ali i u svetu. Nekada su žene na velika takmičenja išle u muškim trenerkama, na revers, i dobijale samo tapšanje po ramenima. Mnoge su iz svog džepa morale da finansiraju putovanja, koštalo ih je po 1.500-2.000 evra, a danas ih predsednik BSS Nenad Borovčanin šalje svuda po svetu i novčano stimuliše. Svi vrhunski bokseri dobijaju stipendije, premije, država dosta izdvaja za boks. Uz srpski boks su napredovale i naše sudije - konstatuje Marija.

Uspešna i u kik-boksu

Marijini prvi udarci padali su u kik-boksu, ali ju je život ipak uveo u plemenitu veštinu.

- Počela sam da treniram brazilski džiudžicu, pomalo i rvanje ali to nije bilo to. Posle trudnoće sam se prebacila na kik-boks. Imala sam dosta uspeha ali mi se boks ubrzo više svideo. U Radničkom mi je trener bio čuveni Milivoje Bašić, ali te 2016. se u BSS slabo radilo, pa sam se i u boks razočarala. Sve dok nisam postala sudija i dok na čelo Saveza nije došao Nenad Borovčanin - iskreno će Marija.

Uživam u treninzima

Marija je oduvek bila u top formi, a danas s velikim uspehom drži treninge iz boksa i radi vežbe snage za oblikovanje tela, takozvane funcionalne treninge.

- Uživam u tome i svima preporučujem boks kao obavezan element!

(Fotografije: IBA, Privatna arhiva)