ČEH KOJI NAS OBOŽAVA Delegat Tomaš Šmid: Beogradski pobednik je turnir sa dušom!

Kada stranac sa tolikom emocijom govori o Srbiji, njenim ljudima, kulturi, istoriji i boksu, jasno je da to nije obična diplomatska kurtoazija.

Češki sportski radnik i tehnički delegat na 63. izdanju „Beogradskog pobednika“, Tomaš Šmid, već dve decenije održava posebnu vezu sa našom zemljom.

U Beograd je ovog puta stigao službeno, kao jedan od važnih ljudi turnira, ali je iz srpske prestonice otišao pun utisaka, oduševljen organizacijom, atmosferom i kvalitetom boksa koji je video u obrenovačkom ringu.

Ipak, razgovor za „BOKS-FOKUS“ brzo je prerastao sportske okvire. Priča o boksu spojila se sa pričom o slovenskom bratstvu, pravoslavlju, srpskim manastirima, filmu, Balaševiću i Kusturici. Šmid je čovek koji govori više jezika, solidno se sporazumeva i na srpskom, ali smo intervju vodili na ruskom jeziku, koji mu je blizak zahvaljujući supruzi Ruskinji.

„Srbija mi se najviše dopala od svih zemalja Balkana“

Šmid dolazi iz Brna, drugog najvećeg grada u Češkoj, istorijske Moravije. Još kao student počeo je da obilazi Balkan, ali je Srbija na njega ostavila poseban utisak.

- Dolazio sam ovde mnogo puta, možda sada već dvadeseti put. Obišao sam Studenicu, Žiču, Beograd, a imao sam priliku da posetim i srpske svetinje na Kosovu i Metohiji. Srbija mi se od svih zemalja Balkana najviše dopala - kaže Šmid.

Posebno ga fasciniraju veze srpskog i češkog naroda kroz istoriju.

- U Prvom i Drugom svetskom ratu bili smo saveznici. Malo ljudi zna da je češko pravoslavlje pre Drugog svetskog rata bilo povezano sa Beogradskom patrijaršijom. Postoje duboke istorijske veze između naših naroda - objašnjava on.

Govoreći o pravoslavlju i slovenskim narodima, Šmid ističe da se danas ponovo oseća približavanje među narodima koji dele sličnu kulturu i mentalitet.

- Pre dvadesetak godina sam u Cetinjskom manastiru upoznao trojicu mladih čeških monaha. To mi je bio dokaz da veze među pravoslavnim Slovenima ponovo oživljavaju - priča sagovornik „Boks Fokusa“.

Ajvar, lepinja i pljeskavica

Iako često dolazi poslovno, Šmid priznaje da u Srbiji uživa i kao turista.

- Obožavam ajvar, punjene paprike, lepinju, pljeskavicu i ćevape. Vaša hrana ima posebnu energiju i ukus - kaže uz osmeh.

Dodaje da ga kod Srba najviše privlače otvorenost, temperament i gostoprimstvo.

- Srpski mentalitet mi veoma odgovara. Kod vas se čovek oseća kao među svojima - kaže Čeh koji Srbiju očigledno ne doživljava kao „stranu“ zemlju.

„Kusturica je legenda, ali ‘Lepa sela lepo gore’ mi je omiljeni film“

Šmid je ozbiljan poznavalac srpske kinematografije. Bez razmišljanja nabraja kultne domaće filmove i glumce, a posebno mesto zauzima Emir Kusturica.

- U Češkoj je Kusturica veoma popularan, ne samo kao reditelj već i kao muzičar. „Andergraund“, „Otac na službenom putu“, „Dom za vešanje“, „Crna mačka, beli mačor“, to su veliki filmovi - priča Šmid.

Ipak, njegov lični favorit je ostvarenje Srđana Dragojevića.

- „Lepa sela lepo gore“ mi je omiljeni srpski film. Strašno snažna priča o tragediji građanskog rata. Cela glumačka postava je neverovatna. Posebno sam voleo Milorada Mandića. Bio sam veoma tužan kada sam čuo da je preminuo tako mlad - kaže on.

Od novijih filmova izdvaja „Rane“, „Apsolutnih sto“ i „Južni vetar“, za koji kaže da pokazuje da srpska kinematografija i danas ima ozbiljnu snagu.

„Srpski sam učio kroz Balaševića“

Šmid se solidno sporazumeva na srpskom jeziku, a kroz smeh priznaje da je dosta naučio slušajući Đorđa Balaševića.

- Malo mi nedostaje prakse, moram češće da dolazim u Srbiju - kaže kroz osmeh.

Govori češki, ruski, slovački, razume poljski, ukrajinski i srpski, a kod kuće sa porodicom govori ruski jezik.

- Supruga mi je Ruskinja, pa deca odrastaju uz oba jezika i obe kulture - objašnjava Šmid.

„Beogradski pobednik ima tradiciju i dušu“

Kao tehnički delegat 63. „Beogradskog pobednika“, Šmid nije krio zadovoljstvo viđenim.

- Turnir je bio odlično organizovan. Finale je ponudilo ozbiljan kvalitet boksa. „Beogradski pobednik“ ima tradiciju, ime i posebnu atmosferu - kaže on.

Posebno se osvrnuo na jedno od finala koje je pratilo mnogo emocija.

- Kao delegat moram da budem neutralan, ali je na mene poseban utisak ostavio meč između Jovana Nikolića i Almira Memića. Bila je to veoma izjednačena borba - taktički i fizički. Pobedio je bolji bokser u tom dvoboju, ali oba borca su pokazala kvalitet - ocenio je Šmid.

„Boks mora da ostane olimpijski sport“

Govoreći o stanju svetskog boksa, Šmid smatra da ovaj sport prolazi kroz veliku ekspanziju.

- Nekada je mnogo toga bilo koncentrisano kroz sovjetski sistem, a danas imate Kazahstan, Uzbekistan, Gruziju, Jermeniju, Azerbejdžan… Pojavile su se nove sile. Tu su i Kina, Brazil, Indija. Boks se globalno mnogo razvija - kaže on.

Posebno naglašava koliko je važno da boks ostane deo Olimpijskih igara.

- To je jedan od najstarijih sportova u istoriji. Ako sport izgubi olimpijski status, odmah pada i finansijska podrška. To bi za boks bilo katastrofalno. Zato mi je drago što je sačuvan kao olimpijski sport - zaključuje Šmid.

Na kraju razgovora, simpatični Čeh je na srpskom, ruskom, češkom i engleskom jeziku pozdravio čitaoce i gledaoce „BOKS-FOKUSA“, uz poruku:

- Bavite se boksom, pratite boks i uživajte u ovom velikom sportu!

(Fotografije: BSS/Aleksandar Milenković)